Filip Jovanovski je vizuelni umetnik i građanski aktivista. Često koristi kustoski pristup, radi i stvara društveno angažovane projekte, neretko radeći sa lokalnim zajednicama. Tokom 2016. godine on je realizovao svoj dugotrajni projekat CAC (Centar za umetnost i kulturu) TEXTILE u Stipu, gde je sa tekstilnim radnicima napravio dvonedeljni program u skladu sa njihovim potrebama.  Učestvovao je u nekoliko samostalnih i grupnih izložbi: Decision, Centar za kulturu Bitolj, 2010; Don't Stare so Romantically, Prima Center Berlin, 2011; Muzej grada Skoplja – Otvoreni grafički studio, 2014; Bijenale mladih umetnika (2009/2011/2013); SEAfair (Fair Electronic Arts) - Muzej savremene umetnosti Skoplje, 2010; Festival Perforacije Zagreb, 2010; Festival Synchronized Cities, 2010; Victory Obsessed, Poznan, Poljska, 2013; Paralelni univerzum, Duplex galerija 100m2 Sarajevo, 2014. Bio je gostujući umetnik na ISCP i na T.I.CA (Tirana Institute for Contemporary Arts – Institut za savremenu umetnost u Tirani). Osvojio je DENES nagradu 2013. godine, a 2015. bio je nagrađen za istraživački projekat Kolektivna akcija kao politička ne organizaciona odluka (Collective action as a political not organizational decision)sa kustoskinjom Ivanom Vasevom od strane AICA (Association of Art Critics in Macedonia - Udruženje umetničkih kritičara Makedonije). 2011. godine bio je predstavnik Makedonije na Prague Quadrennial za scenografiju i prostor. Od 2007. godine je umetnički direktor Festivala savremene umetnosti AKTO u Bitolju.

Izjava umetnika

Ovaj projekat se fokusira na borbu između dominantnih diskursa koji su bacili senku na javno mnjenje u proteklih 11 godina u makedonskoj kulturi i političkom životu – jedan diskurs je nacionalističan i konzervativan, a drugi modernističan i progresivan.

Ozbiljno podeljeno društvo je proizvodkampanje nacionalizma i privatizacije koju je izrodila poslednja politička partija u zemlji, koja je bila na vlasti prethodnih 11 godina. Nasilje je bilo dominantan parametar koji se koristio u raznim oblicima od strane države i bilo je vizuelno materijalizovano kroz kulturne projekte, među kojima je, najizuzetniji i najvidljiviji – projekat Skolje 2014. Druga stvar koja je dominirala javnim diskursom bilo je etiketiranje i stigmatizacija progresivnih glasova, a možda najkotraverzniji slogan svih vremena je bio KOMUNISTIČKA KURVA.

Šta to znači u realnom, političkom životu? Zašto su ljudi naročito tu frazu koristili i šta im je ona značila?

Opština centra je izdala „manifest“ 2010. godine koji je „objasnio“ ideološki položaj projekta, naročito kroz jednu od najistaknutijih rečenica: Zato što je estetika bila dekadentna i korumpirala je komunistički moral, koja se odnosila na modernističku arhitekturu Skoplja.

Ovaj „manifest“ je povukao linije nacionalističkog diskursa u narednih sedam godina, diskursa nasilja koje je okupiralo politički život u zemlji, počevši od prebijanja studenata koji su protestvovali protiv izgradnje verskog objekta na glavnom trgu 28. marta 2009. godine, do nasilja u parlamentu 27. aprila 2017. godine kada su desničarski demonstranti ušli u parlament i napali opozicione polsanike, uključujući i trenutnog premijera Zorana Zaeva.

Nakon raspada Jugoslavije, Makedonija nije imala „zvaničan“ rat, ali ono što se dogodilo je bio zakasneli nacionalistički diskurs, koji je eskalirao u totalitarni režim, i ostavio zemlju sa ozbiljnom štetom u funkcionisanju. Nefunkcionalne institucije, prazni budžeti itd. je ono što je ostalo.

Kao i u jednom od mojih prethodnih radova sa radnicima koji su konstruisali projekat „Skoplje 2014“, jedan od njih je rekao – „Žrtve se broje samo u ratu“. Počevši od ove pozicije radnika, na metaforičkom nivou, možemo reći da je Makedonija stalno (barem u prethodnih sedam godina) u predratnom stanju. To je trajna borba bez brojanja žrtava.

Dakle, u ovom radu ću spojiti dve dominantne pozicije ovih diskursa u jedinstvenu umetničku formu zvučne opere kako bih ih preispitao.

Svedočanstva u ovom radu će uključiti ljude sa obe strane (desničarske demonstrante, aktiviste, radnike koji su radili nakonstrukciji projekta Skoplje 2014), i spojiti ih zajedno na dijalektičan način kako bi problem stvaranja preduslova rata učinio vidljivim. Centralno pitanje postavljeno njima je šta fraza KOMUNISTIČKA KURVA znači za njih i zašto je koriste.

Raznolikost opcija – naročito kada je intervjuisano mnogi ljudi različitog porekla – će stvoriti polifoniju glasova koji postoje u represivnom sistemu koje konstantno održava stanje rata ili postojanje na ivici rata.

Ovaj rad predstavlja različite interpretacije ljudske borbe za oslobođenjem. Drugim rečima, takođe pokušava da otkrije različite lingvističke i materijalne manifestacje savremenih interpretacija i vulgarnosti u odnosu na povezanost između komunizma i partizanske borbe.

Zašto opera?

Opera je simbol elitizma i snobizma u savremenom društvu, i svrha je ohrabrivanje pitanja o ličnoj i kolektivnoj odgovornosti i solidarnost

Filip Jovanovski

Predhodni radovi