Jelena je filmska rediteljka i slobodna umetnica iz Beograda, gde jediplomirala na Fakultetu dramskih umetnosti. Naslovi njenih dugometražnih filmova su Unutra (2015), Država (2013) i Veze (2003). Napravila je veliki broj televizijskih formi, kratkih igranih i dokumentarnih filmova. Osnovala je srpski garažni film 2015. sa grupom kolega. Jelena pravi i radio drame, performanse, izložbe kolaža i fotografija i vodi filmske i dramske radionice. Feministkinja je i bila je takođe mirovna aktivistkinja tokom dugog niza godina.

 Izjava umetnika

Instalacija Javio sam se telefonom sastoji se od predmeta (sto, stolica, telefon) i od audio rada. Predmeti su jednostavni i polovni, izabrani da podsećaju na uobičajeni nameštaj po privatnim kućama u Srbiji pre i do devedesetih godina. Važan detalj je tip telefona – analogni stari telefon domaće proizvodnje. Instalaciju publika koristi tako što podigne slušalicu i sa nje sluša audio rad. Audio rad traje pet minuta i vrti se u krug. Osoba koja sluša rad iz slušalice može da izabere da stoji pored stola ili da sedne na stolicu. Iznad stola je i tabla od plute sa porodičnim fotografijama kroz razne periode pre devedesetih godina.

Audio rad sadrži zvukove okretanja telefonskog broja sa starog telefona, zvonjavu analognog telefona i šumove analognih digitalnih telefonskih linija kojima se uspostavlja i prekida veza: kliktanje i krčanje. Muški glas iz slušalice doziva mamu, šumovi mu smetaju i u vezu uleću drugi muški glasovi. To su glasovi učesnika jugoslovenskih ratova devedesetih godina, koji svedoče o tome da na ratištu nisu imali nikakvu komunikaciju sa svojim porodicama, a i ako su je imali ona je bila retka, minimalna i potresna. Svedočenja su autentična i preuzeta su iz audio arhive projekta Nazovimo to ratom. Ovi delovi svedočenja učesnika u ratu otkrivaju i druge teške uslove rata. Glasovi svedoka se smenjuju sa muškim glasom koji ne uspeva da uspostavi telefonsku vezu sa mamom, a rad se završava zvučnim signalom za prekid veze.

Ovaj audio rad proizilazi iz početne ideje da se istraže telefonski pozivi koje su učesnicisa ratišta uputili svojim porodicama i kućama. Ta komunikacija bi predstavljala njihova prva svedočenja o onome šta im se događalo kao učesnicima u ratu. Ispostavlja se da su imali velikih teškoća i uglavnom nikakvih mogućnosti da se uopšte jave kući. Zato ova instalacija evocira situaciju telefonskog poziva na liniji porodica-učesnik u ratu, a baca svetlo na svedočenja o tome da rat nameće brutalni prekid komunikacije sa civilnim životom.

Jelena Markovic

Predhodni radovi