Biografija

Dr Metju Bozvel je University Academic Fellow na School of English, Univerziteta u Lidsu (University of Leeds). Njegovo istraživanje se primarno fokusira na kulturno sećanje Holokausta. Do skora je bio stipendista Arts and Humanities Research Council za projekat nazvan Virtuelno sećanje na Holokaust (Virtual Holocaust Memory), koje se bavi promenom oblika sećanja na Holokaust u digitalnom dobu. Njegovo drugo istraživačko interesovanje uključuje sećanje na genocid u Ruandi 1994. godine, netradicionalne oblike pisanja svedočanstva, globalizacija sećanja na Holokaust, i višesmerno sećanje u Južnoj Africi posle aparthejda.

Čitanje spomen obeležja genocida u Ruandi: evrocentrizam, senzorna sekundarna svedočenja i stid

U ovom tekstu istražujem književne i teoretske odgovore na spomen obeležja koja su podignuta kako bi se obeležio genocid protiv Tutsi naroda u Ruandi 1994. godine, sa naročitim naglaskom na dokumentarno delo Filipa Gureviča (Philip Gourevitch) “Želimo da vas obvestimo da ćemo sutra biti ubijeni sa svojim porodicama” (We Wish to Inform You That Tomorrow We Will Be Killed with Our Families) i roman Bubakara Borisa Diopa (Boubacar Boris Diop) „Murambi, knjiga kostiju“ (Murambi, The Book of Bones) i teoretski esej Sare Gujer(Sarah Guyer), „Kosti Ruande“ (Rwanda’s Bones).

Teza koju branim je da odgovori „posmatrača sa strane“ memorijanim obeležjima često uključuju podelu između intelekta i čula. Dok su kulturni kritičari poput Gubara naglašavali intelekt, upotrebom metafora za sećanje na Holokaust kako bi čitali ova spomen obeležja u smislu nerazumevanja i odsustva, ja tvrdim da stranci, od forenzičkih antropologa do takozvanih „mračnih turista“, mogu podjednako da čitaju ova spomen obeležja putem svoje materijalnosti i afekta kroz ono što nazivam „senzorna sekundarna svedočenja“. Međutim, samo-refleksivna čitanja zasnovana na čulima ne čine mnogo u pravcu uništavanja višestrukih oblika stida koje ova spomen obeležja izazivaju.